Beograd --
Javna preduzeća ne moraju da budu gubitaši, ali to jesu jer ni u jednom od njih, gde je država vlasnik - nema ekonomske cene, kaže Ljubodrag Savić.
Profesor na Ekonomskom fakultetu kaže da zbog toga ne treba nužno da se tumači da je menadžment u tim preduzećima bio nesposoban, ili da dobro nije obavljo svoj posao.
Agencija za privredne registre objavila je ove nedelje podatke o poslovanju privrede u 2009. godine, dobijene na osnovu godišnjih i konsolidovanih finansijskih izvestaja.
Prema tim podacima kapital javnih preduzeća u 2009. godini iznosio je oko 1.051.850 miliona dinara, odnosno po kursu na dan 31. 12. 2009. godine dostigao je oko 10,97 milijardi evra.
Istovremeno su kumulirani gubici javnih preduzeća na dan 31. decembra 2009. godine iznosili 287,849 miliona dinara, odnosno oko tri milijarde evra, na isti dan, i činili su 27 odsto vrednosti ukupnog kapitala.
Savić smatra da je, imajući u vidu da je kapitala na svetskom tržištu novca, zbog krize, sve manje - privatizacija javnih preduzeća u Srbiji sasvim neizvesna.
Ne treba privatizovati JP, nego uvesti javno-privatno partnerstvo
On smatra da čak neka JP ne treba ni privatizovati, već da je najbolje da država ostane većinski vlasnik, naročito u onim JP koja su od strateškog značaja za privredu.
"Partnerstvo izmedju javnog i privatnog partnerstva je, takodje, nešto što treba forsirati. To je model koji je poznat u svetu i uglavnom većina uspešnih zemalja kombinuje dva vlasništva. Mogli bi čak i delovi tih javnih komunalnih preduzeća, odnosno neke tehnološke celine da se prodaju privatnom sektoru i zajedno sa javnim sektorom da funkcionišu jako dobro", ukazao je Savić.
Javno-privatno partnerstvo jedan je od najboljih modela za privlačenje kapitala u oblastima kao što su energetika, zdravstvo, ekologija, turizam, a posebno za privatizaciju javnih i javno komunalnih preduzeća.
Srbija, trenutno, nema usvojen zakon o javno-privatnom partnerstvu.
Zbog toga je nedavno Privredna komora Srbije, svesna da je osnovni problem za bolje funkcionisanje ovog instituta nepostojanje odgovarajuće zakonodavne regulative, pokrenula inicijativu za zakonsko regulisanje ove materije.
Inače, prema Savićevim rečima, kada se govori o JP ne treba gubiti iz vida naročito tešku situaciju u javno-komunalnim preduzećima.
"Veliki deo tih preduzeća ne funkcioniše na adekvatan način. Iako se često govori da tamo postoji višak zaposlenih ljudi, ja nemam taj utisak.Ako pogledate kakve su naše ulice i naši parkovi, kao i kakve su druge komunalne usluge, ispada da radne snaga nedostaje", rekao je Savić i dodao da bi najlakši put bio da se otpusti višak zaposlenih, ali i naglasio da to nije jedino rešenje.
"Znamo da je nezaposlenost u Srbiji jedan od ključnih problema. Pa sad opet morate da birate - da li hocete da racionalizujete poslovanje, smanjite troškove, povećate produktivnost i efikasnost javnih preduzeća, a time i profit, ili hoćete da vodite računa o nezaposlenosti. Očigledno Vlada se opredelila da kombinuje jedno i drugo", ukazao je Savić.
Turisti iz Srbije tokom letnje sezone iz zemlje iznesu čak 600 miliona evra i potroše u Grčkoj, Turskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj i ostalim morskim destinacijama.
Srbija, Hrvatska i Slovenija potpisale su deklaraciju kojom se podržava osnivanje zajedničke železničke kommpanije radi poboljšanja saobraćaja na Koridoru 10.
Kompleks na Voždovcu sa gotovo 4.700 stanova gradiće domaća preduzeća, gradnja bi trebalo da počne 30. avgusta, a cena po kvadratu najviše biće 1.290 evra.
Od sedam jahti srpskih tajkuna, ukupne vrednosti oko 104,5 miliona evra, Srbija nije dobila ni dinara poreza jer su registrovane u stranim poreskim rajevima.
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) očekuje da će ove godine Srbija privući dve milijarde dolara direktnih stranih investicija.
Pad dinara preti da ugrozi planiranu inflaciju, očekuje se poskupljenje svih uvoznih proizvoda, a pozitivno deluje jedino na izvoz, objašnjavaju ekonomisti.
Kamen temeljac za novu, veliku i u regionu tehnološki najmoderniju fabriku za proizvodnju hrane za kućne ljubimce "ATM Pet Fud" biće položen u Hrtkovcima.
Energoprojekt Visokogradnja i kazahstanski TOO Kaspijen fud zaključili su ugovor o projektovanju i izgradnji rezidencijalnog kompleksa i vinarije u Kazahstanu.
Opština Ljubovija i beogradska kompanija "Eko-energoinženjering" gradiće na području te opštine 43 male hidroelektrane, čija je vrednost oko 25 miliona evra.
Komentar
06. septembar 2010.
| Izvor: Danas
| Autor: Ruža Ćirković Neko tamo, neko onamo mi - u Lihtenštajn Bavila sam se prošle nedelje negativnim posledicama narkomanske zavisnosti država poput Srbije od stranih investicija -
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Bavila sam se prošle nedelje negativnim posledicama narkomanske zavisnosti država poput Srbije od stranih investicija -
...
